ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....

 

 

 

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац

АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић

ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – МАРТ 2022.

 

  

У сусрет Дану жена и изборима у Републици Србији

Уз живу политичку ситуацију,  каква је владала у периоду између два светска рата, у оквиру активности и стратегија женских удружења на плану политичке, националне и културне презентације и социјалне политике, политички вид деловања био је врло активан и у Пожаревцу, као и у свету. Истрајност на захтеву решавања `женског питања` диктирала је и темпо модернизацијских процеса.

Уз грађане који су тесали своје каријере и судбину вароши, активно и нимало занемарујуће, тесале су своју судбину и судбину вароши и његове грађанке. Жена се у модерном друштву, које је постепено узимало маха у Србији међуратног периода, све више налазила наспрам најважнијих егзистенцијалних питања. Женски шапат из прошлости постао је јасан, разговетан глас.

Модерно радничко законодавство 6. децембра 1926. године добило је нови квалитет ратификовањем конвенција Међународне организације рада потписаном од стране Владе Краљевине СХС. Конвенција је, поред регулисања положаја радника у целини, посебно регулисала положај жена. То је прва законодавна област где су жене, први пут у Србији, третиране равноправно са мушкарцима, а били су предвиђени и случајеви у којима је жена уживала већу заштиту од мушкараца. Конвенција је забрањивала ноћни рад за све жене, док су породиље биле заштићене шест недеља пре и шест недеља после порођаја.

Али један Пожаревљанин - Триша Кацлеровић - као посланик Социјалдемократске странке, још новембра 1911. године, поднео је предлог  Народној скупштини  да се Уставом успостави „опште, једнако, непосредно и тајно право гласа за све грађане и грађанке.“

Грађанке - другарице право гласа добиле су тек на првим послератним изборима у Демократској Федеративној Југославији, 11. новембра 1945. године.

 

Фотографија:  Жене Србије на фронту и позадини... изађите све на изборе!, новембар 1945.
Историјски архив Пожаревац, Збирка плаката, илустровани плакат у боји 55,5 х 81цм, инв. II 1945/97.

Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник